Изненаћења за баку. 2. део. Кроз 15 минута само што заспи почина да звецка други часовник, коjи се налази у друге собе. Бака се поново буди, иде у другу собу, искључуjе и оваj часовник. "Ах, Стасjо, прасе jедно!" - каже бака с финим осмехом. Иде натраг у кревет, леже али не склопи очи - насигурно мора бити jош jедан часовник, коjи кроз 15 минута мора да почне звекати. Чекаћу. Проходи 10 минута, 20. Тишина. Бака jе већ заспала, ничега не дочекавши. Проходи jош 10 минута и ево га! Звецка трећи часовник - онаj коjи на кухиње jе и виси високо на зиду... "Ах, Стасjо, свињо jедна!.." Ех, имао сам занимљиво детињство :)

Изненаћења за баку. 1 део. Кад сам био мали дечак, похађивао сам са своjом сестром (6 година jе стариjе од мене) своjу баку током дана одмора (субота, недеља). Био сам у то време велики несташко и сад сазнаћете зашто: редовно остављао сам баце свакоjаке изненађења. Уколико код баце (код баке) било ми jе врло досадно и уколико био сам врло довитљив и предузетљив, измислио сам себи различите занимљиве забављања. На пример, волео сам да пишем на теглима у кухиње свакоjаку будалаштину. Драго ми jе било да видим дивљење на лицама одраслих кад узимаjу у руке тегли и виде моjе натписе. На тегле са млевеном бибером писао сам "барут", на тегле са сувом грожђем - "суви бубашваби", на кутиjе са сувом мрквом - "одпаци". Бака, са осмехом на устима, говорила jе: "Ой, Стасjо, неваљалац." Чак и сада, готово двадесет година након тога, понекад налазим оне мале храпаве букве на теглима у креденице. Другу врсту изненађења радили смо са сестром већ заjедно. Бакин jе стан састоjао од дваjу соба. У свакоj соби били су сатови. Кад у недељу одлазивали смо кући, неприметно навиjали смо сви часовници на 3-4 сата поноћи. Сваки часовник са разликом 10-15 минута от другог. А сад замислите: ноћ, бака, уморена након посете омиљених унукова, мирно спава. И ту, сасвим неочекивано, почина да звецка jедан часовник. Бака се буди, устаjе, искључуjе часовник и осмехиваjући се рече "Ох, Стасjо, несташко jедан" поново леже у кревет... To be continued...

Положаj речи "ми", "се" и "jе" у реченицима. Прошло време 1. Коjи jе правилан положаj речи "се"/"ми" и "jе" у реченицима типа "Jуче се jе моjе учење српског подигло на виши ниво", "Све се ми jе чинило jедноставно"? 2. Према каквом правилу одређива се ред ових речи у реченици? 3. Jе ли неопходно (да ли неопходно jе) коришћење глагола "jе" у трећем лицу (у jеднине) у прошлом времену ако подмет jе нежива ствар (неодушевлённый предмет) или ако реченица нема подмета ("Свитало jе")? Да ли постоjу искључки?

О том, како сам постао злочинац (прича из живота) Не тако давно успео сам да постанем злочинац. Догодило jе ово сасвим случаjно. О том, што учинио сам злочин, сазнао сам само кроз пар минута након њега. Ствар jе одвиjала тако. Возио сам електричним возом. Пут jе траjао око сата, стога извукао сам из ран(а)ца нотебок (како се каже "notebook" српски?) и почео сам да радим. Време jе прошло неприметно. Изненадно опазио сам да jе воз већ стигао на моjу станицу. Већ звучи реченица "Чуваjте се! Врата се затвораjу, следећа станица jе..." Аjме! Морам да одмах излазим! На поду стаjале су моjе ташње. Беле полиэтиленове ташње са воћама. Две. Насупрот мене седела jе jедна жена. Нисам скретао пажњу да ли имала jе било коjе ташње (са собом). Укратко, хватам сви (!) беле ташње што су стаjале испред моjих нога и поскакуjући истрчавам из воза. Тек на перону примећуjем да имам подозриво много ташња :) И сви они су бели. Ненамерно захватио сам ташњу овоj жени. Унутра био jе расад квета. Шта да радим? Као свестан грађанин зазвонио сам у полициjу и саопштио о своjом "злочину". Рекао сам што жељим да вратим ташњу jоj власнику. Кроз 10 минута дошао jе следећи воз. Одпутовао сам њим до следеће станице, jер тамо jе благаjна и одељак полициjе да предам ову ташњу полицаjцима. Предао сам ташњу благаjникови и обjаснио сву посебност ситуациjе. Благаjник (како се рече српски "жена благаjник"? Благаjница?) обећао ми jе да саопшти о овоj ташнње "куда се мора". Наставак у коментару.