Изненађења ћења за баку. 1 део.

Кад сам био мали дечак, посећивао сам са своjом сестром (6 година jе стариjа е од мене) своjу баку током дана одмора (субота, недеља). У то време сам био велики несташко и сад ћете сазнати ћете зашто: редовно сам остављао сам баце остављао свакоjака е изненађења.
Уколико би ми код баце ( код баке ) било ми jе врло досадно и пошто сам био сам врло довитљив и предузимљив,  измишљао сам себи различите занимљиве забаве. 

На пример, волео сам да пишем на по теглима у кухињи е свакоjаке у будалаштине. Драго ми jе било да видим дивљење на лицама одраслих кад узимаjу тегле у руке и виде моjе натписе. На теглама е са млевеном бибером писао сам "барут", на теглама е са сувом грожђем - "суве бубашвабе" ,  на кутиjама е са сувом мрквом (Я бы сказала "шаргарепом")  "отпаци".

Бака, са осмехом на уснама устима, говорила jе: "О Стас, неваљалче."  
Чак и сада, готово двадесет година након тога, понекад налазим оне мале храпаве хартије букве на теглама има у креденцу.

Другу врсту изненађења урадили смо већ сестра и ја заjедно. Бакин jе стан се састоjао од две соба. У свакоj соби су били су сатови. Кад смо у недељу одлазили кући, неприметно смо навиjали све и часовнике  на 3-4 сата после поноћи. На С сваком и часовнику је била са разлика ом од 10-15 минута.

А сад замислите: ноћ, бака, уморна ена након посете омиљених унука, мирно спава. И ту, сасвим неочекивано, почне  да звони jедан часовник. Бака се буди, устаjе, искључуjе часовник и осмехиваjући се  каже "Ох, Стасjо, несташко jедан" и затим (или "потом") поново леже у кревет...

Изненађења за баку. 1 део.

Кад сам био мали дечак, посећивао сам (одлазио сам у посету) заједно са своjом сестром (6 година jе стариjа од мене) своjу баку током дана одмора (субота, недеља). Био сам у то време велики несташко а сад сазнаћете и зашто: редовно сам остављао сам (зато што не почиње са остављао сам, већ са редовно сам остављао, исто као кад би било ја сам остављао) баки свакоjаке изненађења. Уместо остављао треба: редовно сам приређивао...

Уколико би ми код баце код баке било ми jе (врло) досадно и уколико пошто/како/јер сам био сам врло довитљив и предузимљив, измишљао сам себи различите занимљиве забаве.

На пример, волео сам да пишем по теглама у кухињи свакоjаке будалаштине. Драго ми jе било да видим дивљење/одушевљење на лицама одраслих кад узму у руке теглу и виде моjе натписе. На теглама са млевеним бибером писао сам "барут", на тегле са сувим грожђем - "суве бубашвабе", а на кутиjе са сувом мрквом/шаргарепом - "отпаци".

Бака, са осмехом на устима лицу, говорила jе: "Ой, Стасjо, неваљалац." О, Стас, неваљалац. Ти си Стас неваљалац.
Чак и сада, готово двадесет година након тога, понекад налазим оне мале храпаве букве (листове хартије?) на теглама у креденцу.

Другу врсту изненађења радили смо већ са сестра и ја већ заjедно. Бакин се стан састоjао од две собе. У свакоj соби били су сатови. Кад смо у недељу одлазивали смо кући, неприметно смо навиjали све часовнике на 3-4 сата после поноћи (3 или 4 сата ујутро), На сваком часовнику са била је  разлика од 10 до 15 минута от другог.

А сад замислите: ноћ, бака, уморна након посете омиљених унукова, мирно спава. И ту, сасвим неочекивано, почне да звецка звони jедан часовник. Бака се буди, устаjе, искључуjе часовник и осмехуjући се рече каже "Ох, Стасjо, несташко jедан", затим поново леже у кревет...

To be continued...