Овде jе краj ове комичне причице. Не знам да ли је она кесе враћена власници (нисам имао времена да се кроз неколико дана вратим на ону станицу, где сам кесу предао благајнику и да га питам шта је било потом/шта се десило после.

Благаjница ми је обећала да ће пренети информацију о кеси "тамо где треба". На краjу краjева, она жена се сигурно (можда) jош увек вози оним возом. Отишао сам кући. Зачуло се звоњење (телефон). Ко jе? "Добар дан. Полициjа jе. Тражимо Вас због кесе. Морамо да добијемо од Вас изјаву. Где сте?". Рекао сам им где сам. Кроз 5 минута дошла су два полицаjаца колима (аутомобилом), забележили су цео догађај моjим речима и одвојили смо се/отишао је свако на своју страну. Идем кући и мислим: а шта jе помислила ова жена? "Гле, каква jе бестидна омладина постала! Неваљалац, украо jе моjе омиљене цветове, коjе сам тако дуго гаjила и неговала! А ја сам седео са скупим ноутбуком. Куда иде овај свет!"

Свака част. Ипак ниси убио бабу, па да после злочина следи и казна! :D

О томe, како сам постао злочинац (прича из живота)

Не тако давно успео сам да постанем злочинац. Догодило се ово сасвим случаjно. О томе, што да сам учинио сам злочин, сазнао сам само кроз пар минута након тога. Ствар/ситуација се одвиjала овако: 
Возио сам се електричним возом. Пут jе траjао око сат, стога сам извукао сам из ран(а)ца ноутбук (како се каже "notebook" српски? Ноутбук – српски – ха, ха, ха, али може и лапттоп) и почео сам да радим. Време jе прошло неприметно. Изненада, опазио сам да jе воз већ стигао на моjу станицу. Већ звучи реченица "Чуваjте се! Врата се затвараjу, следећа станица jе..." Аjме! Морам да одмах изађем! На поду су стаjале су моjе ташне кесе. Беле полиетиленске кесе са воћем. Две. Насупрот мене, седела jе jедна жена. Нисам скретао обратио пажњу да ли је имала jе било коjе ташње шта са собом/да ли је нешто носила.

Укратко, хватам све (!) беле ташње кесе што су стаjале испред моjих ногу/хватам све испред ногу и поскакуjући истрчавам из воза. Тек на перону примећуjем да имам подозриво необично/чудновато много ташња кеса :) И сви они су беле. Ненамерно захватио сам узео ташњу кесу тоj жени. Унутра је био/налазио се jе расад цвета.

Шта да радим? Као свестан грађанин зазвонио позвао сам у полициjу и саопштио испричао о свом "злочину". Рекао сам што да желим да вратим ташњу кесу њеном власнику/власници. Кроз 10 минута дошао jе следећи воз. Отпутовао сам њим до следеће станице (jер тамо jе благаjна и одељак полициjе), да предам ову ташњу кесу полицаjцима. Предао сам ташњу кесу благаjнику и обjаснио сву посебност ситуациjу/шта се догодило. Благаjник (како се рече каже на српском "жена благаjник"? Благаjница? - управо тако) обећао ми jе да ће саопштити о овоj ташнње кеси "куда се мора тамо где треба".

Наставак у коментару. Боље да си за наставак искористио другу објаву. Коментар се тешко исправља.

О томe, како сам постао злочинац (прича из живота)

Не тако давно успео сам да постанем злочинац. Ово се Д догодило jе ово сасвим случаjно. О томе да сам , што у починио сам злочин, сазнао сам само кроз пар минута након њега. Ствар j се одвиjала т овако: .
Возио сам се електричним возом. Пут jе траjао око сат времена. а, с С тога, извукао сам свеску (свеска - тетрадь, лаптоп - ноутбок)  из ранца (а)ца нотебок (како се каже "notebook" на српском? и?) и почео сам да радим. Време jе прошло неприметно (хорошо, но я бы сказала "време је пролетело") . Изненада но опазио сам да jе воз већ стигао на моjу станицу. Већ звучи реченица "Чуваjте се! Врата се затварају, ораjу, следећа станица jе..." Аjме! Морам да одмах изађем! лазим! На поду су стаjале су моjе кесе ташње. Беле полиетиленске полиэтиленове ташње кесе са воћем. ама. Две. Насупрот мене седела jе jедна жена. Нисам скретао обратио пажњу да ли је имала jе било коjе ташне ње (са собом).

Укратко, хватам све и (!) беле кесе ташње што које су стаjале испред моjих ногу а и поскакуjући истрчавам из воза. Тек на перону примећуjем да имам подозриво много кеса ташња :) И све и они су биле беле и. Ненамерно захватио сам ташњ кесу овоj жени. Унутра је био jе расад к цвета.

Шта да радим? Као савестан грађанин, позвао зазвонио сам у полициjу и испричао саопштио о свом jом "злочину". Рекао сам што да желим љим да вратим кесу ташњу jоj њеном власнику. Кроз 10 минута дошао jе следећи воз. Од Отпутовао сам њиме до следеће станице, jер тамо jе благаjна и одељак полициjе да предам ову кесу ташњу полицаjцима. Предао сам кесу ташњу благаjнику ови и обjаснио сву посебност ситуациjу. е. Благаjник (како се каже на рече српском и "жена благаjник"? Благаjница?) обећао ми jе да ће саопштити о овоj ташнње кесу "куда се мора". тамо где треба.

Наставак у коментару. 

Отлично так держать