Pečurka u Pripjatu

Ove priča se desila u Pripjatu, tada u zelenom gradu gde ne živi nikakav ni jedan čovek/gde nema ljudi/ne živi niko. Tamo je živela velika pečurka koja se nije plašila se nekorisne nepotrebne slabe radijacije. Ona se smejala se glasno kada su ljudi su kukali zato što jer nisu voleli da što je napušten grad je bio blizu njihovih kućama. Ove reči su bile/bile su joj kao muzika zbog njenih malih ušiju. Ona nije razumela kako ljudi mogu gledati na ovaj grad i kazati da on je to glupo, malo praktično malo mesto sa stanom. Pečurka je volela svoju kuću i ona uvek je rizikovala govorivši da to je to mesto na nivou na koojem gde može živeti samo osoba koja je vesela ili ljuta ima veseo, ljut karakter i voli da živi u mestu u kome nema dobrog, ili bar zvučnika koji je praktičan dobro dođe kada gost hoće gledati besmislen film.
Ali to nije ova priča... To je bilo se desilo kratko pre Božica. U Pripjatu počeli su stizati gosti. Jedan on njih je bio tanak, kratak, uplašen makaron. On se plašio se ljudi koji su hteli su pojesti ga uz neslanu sarmu.
- Zdravo? Zašto ti si ti ovde?
- Ja sam ovde zato što imam veliki problem. Ja sam se selio premeštao na po celom svetu, ali moje putovanje nije bilo ni srećno ni mirno. Putovao sam brzo i konačno mogu da te posetim.
- Dakle, kakav je tvoj problem?
- Ljudi hoće da me pojedu pojesti mene. Da li znaš šta je strašno osećanje?
- Da, znam. To je kao da imaš stalno nož u grlu, ali za mene, tvoj problem je lažni/ne postoji.
- On nije lažni. Moj život je jedna velika laž. Oni čekaju moje suze. Oni hoće ukrasti moj osmeh.
- Ne! To je paranoja! Mislim da ti nisi nimalo optimista.
- Ne znam. Možda da ti si u pravu. - makaron je šuškao odviše velikim kaputom. - Šta mogu da radim kada sam nesrećan?
- Sve osobe su ini (?) ali kada ja nisam srećan, volim da pevam, pucam na cilj, ili skočim sa balkona na prvom spratu.
- Ti si mnogo hrabra. Ako Kad već pucaš, da li imaš automatsku pušku?
- Nemam. Pucam lukom (?). Ja sam zaboravila. Ja takođe volim da palim ognjište i pećem kobasice.
- To mi se viđa. Trampićemo se? Ja dobijem kobaćice, a ti putovanje. Možda i ja ću i ja raditi šta ja volim.
- Šta?
- Volim igrati fudbal i počeo sam pisati knjigu. Često to skupo platim za ovom bolesnom glavom.
- Znaš šta? Ti si mnogo bolja osoba nego ja što sam mislila.
- Loše misljenje o ljudima koje ne znaš to je velika glupost, ali to nije tvoja krivica.
- Idemo jesti kobasice?
- Da, idemo.
To je cela priča koja govori o tome da kada imaš dobar humor i osmeh na licu možeš pomoći ljudima. Situacija, ili mesto gde živiš, nije važna.

Težak tekst!

Rečenice (3)

Секунд пре него што се сударио с идућем камионом који му је долазио у сусрет, задржао је дах и се сетио се лепих тренутака из свог детињства.

Точкови су се успоравали, изазивајући шкрипање амортизера. демфера

Није хтео да пред својим пријатељима испадне као кукавица.

Руке су му дрхтале и нико није знао да ли је то било због превелике количине кафе, или због алкохола.

Овде се бавимо озбиљним стварима! Прилично тешке реченице.

Превод мини текстова из уџбеника

а) Хало, овде Зора.
Здраво, овде Игор.
Здраво Игоре, je ли маjка код куће?
Да. Мама, за тебе је!
Зоро, како си?
Хвала, добро. Зовем из биоскопа. Зашто ниси у биоскопу?
Заузета сам. Имам пуно посла.

б) Србиjа и Црна Гора налазе се на jугу Европе, на Балкану. Главни град Србиjе jе Београд. У Србиjи су велике реке Дунав и Сава. На Дунаву су Нови Сад, Сремски Карловци, Смедерево. У Србиjи има много манастира, а около jе дивна природа. На jугу, у Црноj Гори, jе излаз на Jадран. Тамо су старински се налазе лепи градови. Главни град Црне Горе jе Подгорица.

Врло добро!

Dobar članak, dobar i koristan. Ali, kad god ima mnogo teksta, potkradu se i greške, na žalost. Pa tako automobil postane automobile, nebo (sky) postane ebo. :( Ne znam da li sada može da se to ispravi.

Реченице број 1

Зато што тешко ми је тешко/с обзиром на то да ми је тешко да редовно пишем белешке у на страним језицима, одлучила сам да ћу писати барем 3 реченице сваког трећег дана, а дуже текстове кад ми (баш) буде дошла жеља/ми дође жеља. Надам се да ће ми ова метода дозволити да систематски запамтим нове речи.

Кордон полиције је опколио групу кријумчара.

Вук Алфа вук подређује себи остале представнике стада чопора.

Прошлогодишња криза је наметнула смањење трошкова у сектору услуга.

Одлично! 

Beogradski polumaraton

Prošao je doček nove godine. Došle su nove godine odluke za novu godinu. Obično ja to ne uradim. Ali, ove godine imam jednu odluku. Odlučio sam da trčim Beogradski polumaraton. B je veliko zato što je to naziv manifestacije, isto kao i vlastito ime.
Pošteno Iskreno govoreći, bez sporta ne mogu da živim. Bio sam uvek više biciklista, trenirao sam, i vozio učestvovao sam na trkama utakmice. Zato što nisam doneo moj bicikl prema u Beograd, morao sam da tražim izaberem drugi sport. Trenirao sam na tri meseca dana "Calisthenics". Na žalost, sam ozledio sam moje ruke, što je značilo da nisam mogao da i dalje treniram dalje. Nekad U jednom trenutku, nisam mogao više da čekam da mi ruka ozdravi. Tada sam počeo da mislim razmišljam o jednom polumaratonu. Tako sam našao došao do moju odluke!
Do polumaratona nema još mnogo vremena. Ipak, želim da dam sve od sebe! Ne mogu da kažem koji rezultat ja ću postići. Na kraju od polumaratona, hoću da kažem: "Nisam mogao da trčim brže, dao sam moje najbolje sve od sebe!" A to zavisi samo od toga ako ja se napregnem da li ću se truditi ili ako ja odmarati do toga. Izabrao sam prvu izbor mogućnost. Krenuo sam sada. Trening svaki dan. Videću da li to će me nagraditi sledi nagrada.

Tačno. Srpske svadbe umeju da budu naporne, naročito ako je pod šatrom i ima više stotina zvanica, mada mladi (posebno u velikim gradovima) sve više izbegavaju te konvencionalne svadbe. U poslednje vreme, često samo naprave ručak za najuži krug rodbine, a za svoje društvo žurku predveče. Dakle, vidim da si išla samo u Baaaačkuu. Nisi bila u Baanaaaaatuu. Mora i tamo da se ide. :D Zrenjanin, Vršac... O užoj Srbiji i da ne govorim.

Apatin. To je ono mesto gde od jelena prave pivo? :D šteta, nikad nisam bio tamo, ali, što je još gore, nisam bio ni u Somboru. Izgleda kao da Sina bolje poznaje Vojvodinu od mene! :D A esi ti bila u Sremski Karlovci, aaa? (Izvinjavam se na srpskom „kokniju“ :D)