српски

Dobro veče. Zovem se Eljvira. Iz Rusije sam. Imam porodicu: mamu, oca i muža. Radim kao profesorka.
Živim u Bordou, u Francuskoj. Večeras sam počela da učim srpski. U sredu ću, ipak, učiti srpski u grupi. Ova grupa je počela da radi u septembru. Nadam se da ću uhvatiti korak sa njima.

"Prezivam se...", ili "moje prezime je..." su veoma raširene fraze, ako ne i jedine. Ne bih bio u stanju da kažem koja mi manje ili više smeta, obe mi zvuče veoma prirodno. :)

Kada pričamo o jezicima...

Mislio sam da bih posle dugo vremena opet mogao da napišem mali članak i na taj način nastavim s učenjem srpskog jezika. Poslednjih nedelja sam mogao dalje da napredujem. Ove nedelje sam po prvi put bio u stanju da objasnim NZS (najmanji zajednički sadržalac) jednoj učenici koji dolazi redovno kod nas. Takvi doživljaji su neprocenljivi. Mogao bih sto puta ponoviti: učenje jezika je veliko blago! Upoznavanje sa novim ljudima ili kulturama izgleda drugačije kad govoriš jezik tih ljudi. A kada smo već kod jezika, u međuvremenu sam se odlučio da se pozabavim i sa francuskim. Voleo bih da studiram u Francuskoj jednog dana, ali se bojim da se to neće dogoditi. Trenutno ne umem da pričam francuski tečno, mada bih trebao da dokažem suprotno do jula. Do tada bih trebao da se upišem na fakultet. Ako ne uspem da dobijem mesto u Francuskoj, nadam se da ću naći mesto u nekoj drugoj zemlji. Engleska, ili možda čak i Srbija. Srpski jezik i književnost, tako nešto... ;)