Veliki problem

- Zdravo. Kako si?
- Zdravo. Loše (sam).
- Zašto? Šta je bilo?
- Ja sam bila u kod doktora.

On je govoro mene da kada ja neću završati pušiti cigaretima ja ću da izgubim glas.

On mi je rekao da ću izgubiti glas ako (if, not when) ne prestanem da pušim cigarete.

Da+verb is used more frequently then just the infinitive form.

- To je velika tragedija?
- Da! Da li ti znaš zašto?
- Ne.
- Kada ja ću izgubiti glas ja neću da mogu pevati. Ja ne znam kako se žive bez ovoj aktivnosti. Život će da bude dosadan. To je moj hobi.

Ako(if again) izgubim glas, ja neću moći da pevam. Ja ne znam kako se živi bez ove aktivnosti/bez pušenja. Život će mi biti dosadan. To mi je hobi. 

"Mi" is short for "meni", which is the dative form of "ja" and means "to me". It's used here to reinforce that it's a situation happening to you, or a hobby specific to you.

- To je strašno, ali ja takođe imam problem.
- Kakav?
- Ja želim da sutra da idem u kod frizera ali ne možem mogu.

Use kod when you're going to someone.

Verb can: moći

1.ja mogu       1.mi možemo

2.ti možeš      2.vi možete

3.on može      3. oni mogu

- Zašto?
- Zato što je moja frizerka je u inostranstvu.
- Ti možeš da ideš u kod druge frizerke.
- Ne mogu. Verovam Verujem samo mojoj/svojoj.

You can use "mojoj", but "svojoj" is more natural and personal. It shows a belonging to the subject.

- Ne znam kako možem pomoći tebe. Moj problem je mnogo veći.

Ne znam kako mogu da ti pomognem.

The shortened form "ti" of accusative "tebi" is used.

- Ti si u pravu. Tako ćeš da već ideš?

U pravu si(much more frequent). Već ideš?

- Da. Ćao.
- Vidimo se.

Veliki problem

- Zdravo. Kako si?
- Zdravo. Loše.
- Zašto? Šta je bilo?
- Ja sam bila kod doktora. (On je govoro mene da kada ja neću završati pušiti cigaretima ja ću da izgubim glas). On mi je kazao da ću izgubiti glas, ako ne prestanem pušiti (cigarete).
- To je velika tragedija?
- Da! Da li ti znaš zašto?
- Ne.
-(Kada ja ću izgubiti glas ja neću da mogu pevati. Ja ne znam kako se žive bez ovoj aktivnosti. Život će da bude dosadan. To je moj hobi.) Ako izgubim glas, neću moći pevati. Ne znam kako bih (mogla živeti) bez toga.  .. kako bih živela bez pevanja....
- To je strašno, ali ja takođe imam problem.
- Kakav?
- Ja želim da sutra idem kod frizera ali ne mogu. ( MOĆI = mogu, možeš. može, možemo možete, mogu ).
- Zašto?
- Zato što je moja frizerka je u inostranstvu.
- Ti možeš da ideš u drugoj frizerku.
- Ne mogu. Verujem samo mojoj. ( VEROVATI = verujem, veruješ, veruje, verujemo, verujete, veruju...)
- Ne znam kako ti mogu pomoći. Moj problem je mnogo veći.
- Ti si u pravu. Tako ćeš da Već ideš?
- Da. Ćao.
- Vidimo se.